Пројекат „Ризом града” представља естетизацију дигиталног уобличавања просторне мреже културног идентитета града Београда. Аутори и учесници пројекта истражују и приказују урбани идентитет кроз субјективно поимање структуре града. Стварањем индивидуалног осећаја простора, на одређеним културолошким пунковима у Београду, уметници трансформишу урбане пејзаже у сплет уметничких, естетских, психолошких, политичких и географских разлика и постављају их у виртуелну мапу света Google Earth. Они формирају базу података - културолошку форму као листу ставки која се реферира на одређену појаву (културолошке пунктове града Београда) без одређеног наратива.
Термин Ризом је преузет из теорије ризома, филозофа Жил Делеза и психоаналитичара Феликса Гатарија. Ризом је модел приказивања света, просторна мрежа, мноштво тачака које су у мећусобној вези, где се све може довести у везу са свим. Ризом искључује централну тачку, средиште, хијерархијску структуру и метафора је за вишезначност, ширење у простору и ширење значења.
Симбол града је сложенији симбол који пружа већу могућност изражавања тензије између геометријске рационалности и сплета људских живота. На том становишту аутори пројекта „Ризом града“ разматрају да је концепт простора утемељен у различитим врстама индивидуалних и колективних искустава. „Геометријски простор“ разликује се од друге спацијалности коју Мерло-Понти дефинише као „антрополошки простор“. Тако долазимо до појма спознајне картографије (cognitive mapping) Фредрика Џејмисона. Та когнитивна мапа не базира се на опонашању и одражавању реалности. Естетика когнитивне картографије је начин којим се друштвено спознајно уцртава индивидуални однос наспрам локалне, националне и интернационалне стварности. Такав став представља одређену врсту искуства у односу према свету, могућност властитог уписивања и сналажења артикулисањем субјективитета унутар менталне, психогеографске карте града.
Уметници прикупљају податке са културолошких пунктова града Београда (музеји, галерије,споменици и друге културне одлике града) у виду GPS путања и кретања, фотографија, аудио и видео материјала. Прикупљени подаци смештају се у базу података Google Earth (информационо-географског програма тј. виртуелног глобуса, мапе) који је доступан целокупном становништву света путем Интернета. Мапирање кретања уметника (GPS -ом, видео, аудио и фото документацијом) на Google Earth-у , представља базу података којом се наглашава присуство уметника у простору и представља центар заједничког креативног процеса различитих индивидуа. Кретањем кроз одређени простор у одређеном временском периоду формирају се различити облици на основу пређених путања. Облици који се формирају су репрезентација различитих идеја, појмова и концепција контекстуализованих и представљених одеређеним знацима, аудио, видео и фото садржајима. Значење прикупљених података условљавају естетске, психолошке, географске, социолошке, политичке карактеристике простора на ком се стварају ови садржаји.
Учесници:
Martin John Callanan: Београд, Република Србија; Beograd, Republika Srbija; Belgrade, Serbia
У оквиру пројекта "Ризом града" који се одвијао у Београду (током јулa 2010.године), Мартин Џон Каланан је обилазио градске улице и фотографисао тло док је снимао своју путању. Tо комбинује два дугогодишџа истраживачка рада: Масто на ком се ја налазим и Тла.
Од 2003. године, фотографије тла се додају великој архиви која се сада састоји од више од хилјаду локација прикупљених широм света, а чији саставни део сада и Београд. У покушају да постане апсолутни грађанин, Каланан је објављивао своју локацију сваког минута током две године, између марта 2007. и јула 2009. године у оквиру рада Место на коме се ја налазим.
http://greyisgood.eu
Аleš Vaupotič, Narvika Bovcon: Куда идеш / Finding the way / Znajdi se
Градови се граде око оса које организују орјентацију пејзажа, повезују међе и усмеравају погледе људи, увек према идеолошком простору. Пројекат повезује три примера: Вашингтон ДЦ са осом која почиње на гробљу Арлингтон и повезује национални парк „National Mall“, Берлин са „Unter den Linden-om“ који непрекидно наставља ка истоку и западу, и Београду са осом која концептуално повезује Источну и Западну капију. У Београду у контексту пројекта „Ризом града“ који је иницирала DigitGroup – оса коју смо нацтрали према концепту повезивања међа додатно је покривена слојевима додатих оса. Осом којом већина људи хода током дана. Међутим, планиране руте, односно концептуалне и популарне, нису биле једине неопходне руте којима смо морали да кренемо, једно неочекивано скретање - једино које је јасно уочљиво од самих трагова - утиснуто је на нашем ГПС присуству у граду. Трагови које ми правимо у простору су архива нашег понашања, они су трагови искуства, они активирају могуће наративе и дају правце за шетње које могу да понове други људи. Коинциденције се могу десити на том путу. саме слике су енкодиране у ГПС трагове и може их искусити свако ко одлучи да следи и поново оствари ово путовање. Линије које смо нацртали 4 и 5. Јула 2010. обележавају места која смо посетили током неколико претходних пута. Постоје неки нови раразвоји или нови трагови времена које је прошло од наше последње посете. Па тако, на Источној капији бетонске фонтане су сада понови изграђеке у дечије игралиште. И црква Светог Саве увек показује један корак више ка завршетку радова. На другом крају, Западна капија је покривена неким билбордом сваког пута.I crkva Svetog Save uvek pokazuje jedan korak više ka završetku radova. (Београд, Вашингтон ДЦ, Берлин, 2008–2010.)
http://vaupotic.com/,http://black.fri.uni-lj.si/
Franziska Wicke: Дела руку твојих, Београд
Радећи на свом последњем пројекту „Германизми/ О Немцима“ између осталог сам се
сусрела и са терминима ШУСТЕРАЈ, ВЕШЕРАЈ и ШНАЈДЕРАЈ одомаћених у српском
језику са језиком немачких занатлија који су се у Србију досељавали још од средњег века.
И сама сам изучила још један занат који такође изумире - занат дрвостругара. За време
свог боравка овде, сусрела сам се са многим занатлисјким радњама, за које ми се такође
чини да већ дуго не постоје или да се полако гасе.
Свећар/воскар, ролетнар, оштрач ножева, модисткиња/шеширџија и обућар – то су све
занатлије, које у Немачкој, уколико су сачували свој занат или га обновили, имају своје
богате муштерије које њихове производе купују у ексклузивним тржним центрима.
Будућност ових и њима сличних заната је углавном у породичним мануфактурама и радионицама, које своје производе пласирају у дистрибутивним ланцима, а у којима се
малопродаја тих произовда, као у Немчкој, може видети само у ексклузивним одељењима
великих трговинских центара.
„Наоружана“ једним GPS уређајем за навигацију, у току два дана направила сам један
избор који, на неки начин, представља „портрет“ ових заната.
http://www.franziskawicke.com/
Дејан Грба: СТУДИЈА
Овај рад сам реализовао на радионици Ризом града која је била посвећена формализацији спознајног мапирања града Београда помоћу GPS-а и интернета. Спознајно мапирање је засновано на индивидуалном, нелинеарном и дисконтинуалном доживљају простора и просторних релација.
Моја урбана стратегија фаворизује електронске трансакције у односу на физичке. Приказао сам је GPS цртежом којим сам регистровао своје мировање и део интернет саобраћаја у периоду од 7 јула 2010 у 16:46:36 до 15 јула 2010 у 00:02:47. Мада је све време био на радном столу у мом студију, навигациони уређај је због непрецизности GPS-а забележио 8438 позиција на путањи дугој 34.8 км.
Та путања је генеративна студија грешке односно одступања од идеалног модела које значајно одређује и технологију и стваралачки поступак. Геопутање интернет саобраћаја сам направио изабравши 18 веб сајтова које сам прегледао у том периоду. За сваки од њих сам пронашао географске координате сервера (IP адреса) преко којих је остварен пакетни пренос и повезао их. Интернет је дистрибутивна мрежа у којој постоји много могућих сценарија за повезивање тако да путање имају и временску димензију.
Студија припада серији радова која разматра могућности студијског, истраживачког приступа за израду сложеног пројекта чији укупан ефекат превазилази уобичајено схватање студије као помоћног ликовног средства намењеног разјашњавању, проради или усавршавању концепцијских, техничких и формалних чинилаца за потребе главног, завршног дела. Остали радови у тој серији су Дани псећег живота(1998), All My People Right Here Right Now (2002), Scream Mirror (2003) и a (2006).
http://dejangrba.dyndns.org
Јадранко Баришић: ХЕРОЈИ
Постоји теорија која каже да би сте упознали неки град потребно је да обиђете бувлјаке и гробља. Ја сам за овај пројекат кренуо од гробова Вука Караџића и Доситеја у саборној цркви, затим сам обишао гроб цара Душана у цркви св. Марка и гроб Николе Тесле у његовом музеју...да бих путању завршиона Новом гробљу обилазећи гробове: Миљковића, Андрића, Селимовића, Рахман Морине, Радмиловића, Павића, Капора, Србиновића, Ћелића, Киша, Пекића, Јована Рашковића, Лубарде, Миће Татића, Васка Попе, Мије Алексића, Бошка Бухе, Милића од Мачве, Гвозденовића, Мишевића, Давича, Бранка Ћопића, Олје Ивањицки, Баџе, Богдановића, Ђинђића, Рахеле Ферари, Чобија, …
http://jadrankobarisic.info/
Тијана Шушница: Niphargus minor sket
Затворена врата увијек представљају мистерију. Иза њих постоји простор и садржина који маме и зову да их се открије, отварајући их. Наговорена затвореним вратима римског бунара на Калемегдану истражила сам историју тог мјеста и открила исто што и рониоци, уназад пет година. Бунар чини живим необичн враста амфипода - niphargus minor sket, минијатурна животиња око пет милиметара, која се у читавој Србији може наћи само у овом бунару. Фотографије приказују одморишта на Калемегдану која својом бојом и формом представљају биоаморфну апстракцију амфипода.
Моја путања обухвата локацију бунара и чини цртеж амфипода, а њено присуство на Google Earth-у представља симболично отварање врата Римског бунара.
http://tijanas.webs.com/
Аутори пројекта:
Јулијана Протић: (O)men
(O)men је игра гласова, асоцирана латинском изреком да је “име значење”, а упућује на енглески изговор и на позив некоме. Одређујући појам, свакако; у овом случају у мом односу према свету и осећању удаљености од њега.
Овај рад је и настао из опсесивног свакодневног „шпартања, тумарања“ градом Београдом, неремећеног временским (не)приликама, и бесомучног фотографисања улица и фасада зграда. И у том истраживању градске топографије, интересантна је испреплетеност геометријске рационалности и различитих колективних и индивидуалних врста искустава становника града, у чему обитава свакодневни људски живот.
Те дуге шетње су мој покушај доживљавања нечега новог и присећања да одређени, на разне начине значајни људи станују ту, раде ту, па излазе ту... И тим сећањем потврда њиховог и сопственог постојања и припадности. Изненађујуће је да на фотографијама нема људи. Једино властита имена трговачких објеката на фасадама зграда, на које наилазим. Као институционализовани кодови присутности, статуса и и личне историје које крију појединачни примери. Потпуна персонализација места на коме је име, а не само тачка дефинисана координатним системом. Зато мислим да је Београд град са највише, чини се бесмислених, графита који су само исписана лична имена, свуда. Ја сам кренула од своје куће у потрази за именима, насумично, а траг који сам добила бележећи ГПС-ом позиције испоставио се као скоро права линија. Да сам пошла за графитима, ГПС путања би била меандрирана у разним правцима као слика хаотичности нашег живљења.
http://julijanaprotic.webs.com/
Јелена Рубил: ТРАЖЕЊЕ
Погледати ВИДЕО!
Позиција града Београда „између истока и запада“, и време у ком се одвија пројекат „Ризом града“, повезани су радњом вртења у круг. Брзина и спорост, светлост и тама, тишина и бука, историја и неизвесна будућност. Изгледа као да је све исто, а није исто. Кретање одабраном рутом кроз град ноћу, представља индивидуално тражење одређених обележја града који су у различитим периодима дана другачији. Оно што је дању оживљено људима и њиховим кретањем, ноћу постаје пусто. Остварена путања заснована на реалном кретању у одређеном времену, представља архиву кретања и привид реалности. Иако у архиви кретања постоји материјални доказ, у виду GPS путање, фотографија и звука, та реалност је завршена у тренутку самог бележења. Могућност прелажења исте путање постоји, али никада у истим околнистима.
http://www.rubilija.com/
DigitGroup:
Драгана Грбић: GANOO
Печат GANOO je верификација одсутног присуства. Место reset-a je тренутак у коме све престаје и све почиње. То је место у времену. Подмлађује. Пробајте)
http://ganoo.free.fr/
Горан Рубил: БИО-ГЕО
Слободно вријеме не подразумjева искључиво вријеме које се проведе не радећи ништа. Оно се може искористити на различите начине. Тачно је да се нерјетко догоди да се оно потроши у празно, али то је резултат личног избора, па самим тим и једини разлог зашто га називамо слободним временом.
Са друге стране налази се радно или одређено вријеме које свјесно и самовољно прихватамо провести чинећи одређене радње, а све то ради постизања или одражавања жељеног квалитета живота. То вријеме је, за разлику од слободног времена, временски одређено, али се неријетрко догоди да постане и неодређено. У оквиру тог времена радите оне послове који су вам јасно представљени као дневни или дугорочнији циљеви, а од интереса су за установу у којој радите. Може се догодити да и то вријеме проведете не радећи ништа, али сте обавезни да га проведете на радном мјесту. Данас је случај да је радно вријеме тако организовано да људи који су запослени, више времена проведу на послу него у свом дому.
И сам као радник, организацијом свог времена не чиним изузетак од горе наведених модела трошења или провођења времена, уопште. Своје радно вријеме проводим сједећи за компјутером у затвореној просторији, са друге стране своје слободно вријеме најчешће проводим такође сједећи за компјутером у затвореној просторији. Та чињеница је иницирала идеју о визуелном уобличавању односа личног, слободног и радног времена.
БИО-ГЕО представља геоцртеж који приказује две тачке, кућу и посао, и криву која их спаја. Свака од две локације је исцртана тачкама које су током извођења акције континуирано генерисане помоћу GPS уређаја у интервалима од 30 секунди.
http://www.rubilismus.com/
Милан Ђурић:МАРШУТА
Као становник одређеног дела града, кроз несрећно-срећна времена, који остављају лични културолошко-социолошки утисак, покушао сам забележити неке тачке на граници Београда и Земуна. Карактеристичне тачке на тако малом простору, који обухвата два различита града, али становницима тог подручја представља искључиво једну целину, представљене су као успутне тачке свакодневног лутања које се често управо завршава на тим тачкама и постаје устаљена маршута.
Милан2
С обзиром да се инфраструктура града мења и тиме често неке функционалне улице постају нефункционалне, на крају због нередовне информисаности завршавамо вртећи се у круг. Зато сам искористио новобеоградске кружне токове где се такође налази и затворена улица због радова на мосту `Газела`. Комплетан цртеж подсећа на мачку и тиме алудира на знатижељност ових животиња, односно пренесено у нашем значењу инфраструктуре знатижељу који су следећи алтернативни правци којима се можемо кретати! Стога и наслов носи моје име и број 2 што означава алтернативу.
http://milanholic.00go.com/
Милош Ђурић, http://engleski.etf.rs/
Учесници радионице:
Студенти Интердисциплинарних докторских студија Универзитета Уметности у Београду:
Марко Стојановић,Добривоје Миљановић:ПОШТОВАЊЕ БЕОГРАДСКОЈ FAST FOOD КУЛТУРА
Погледати ВИДЕО!
Марко и ја смо желели да на мапи обележимо наша омилјена fast food места у Београду. Ови fast food-ови су нас практично прехранили у протрклих десетак година ноћног живота, од средње школе до „зрелих година“.
Када смо почели својим колима да излазимо у ноћни провод неки fast food локали су додатно добили на важности због своје стратешке позиције у односу на ноћне патроле саобраћајне полиције.
markostojanovic@gmail.com, dobrivoje@gmail.com
|
