DIGITGROUP

         








 

 

 

РИЗОМ ГРАДА

Aутори

Јулијана Протић

Јелена Рубил

DIGITGROUP

 

MУЗЕЈ НАУКЕ И ТЕХНИКЕ

05.07.2010.

 

НОВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 10

Галерија савремене уметности

Културни центар Панчево

21.12 - 28.12. 2010.

О пројекту

Дејан Грба

Знам шта сам цртао прошлог лета

Пројекат Ризом града је заснован на идеји да се слојевитом формализацијом одлука, избора, преференци, запажања, интеракција, условљености и компромиса који чине урбано искуство укаже на његову знаковитост и да се освежи потенцијал микро-наратива за промену постојећег и успостављање новог идентитетског профила града.

GPS и интернет омогућавају сложену цртачку визуализацију субјективног доживљаја и интерпретацију градског идентитета који се у случају Београда може сматрати вишеструко проблематичним. То одлично илуструју разлике између медијски пројектованог градског имиџа и конкретних, често фрустрирајућих, понекад и трауматичних, свакодневних искустава грађана са иоле комплекснијим агендама. Живот града Београда се традиционално одвија у нескладу његове левантинске дисфункционалности и рудиментарне грађанске самосвести његових становника са темељним релацијама на којима град настаје, а чије су крајње консеквенце означене модернистичким концептом Града као машине за ефикасан живот.

Београд је, разуме се, само један од многих савремених примера урбане агломерације. У већини градских суперструктура дојам удобног живота је доступан само појединцима који постижу повољан однос између својих материјално-финансијских могућности и перцептивно-спознајно-етичке аутоцензуре. Али и путање које исцртавају уметници у пројекту Ризом града су цензурисане технологијом, просторном организацијом и саобраћајем (произвољности су углавном последица непрецизности самог GPS-а), чиме указују да се већина урбаних поступака као што су кретање, конзумирање и комуникација заснива на избору из скупа предефинисаних опција. Ради се о појави симптоматичној не само за градски живот него у целини за савремену културу чије конвенције настају комбинацијом добровољног потчињавања и опортунистичког изостанка отпора.

Тако се и идентитет, који овај пројекат непосредно тематизује, данас доминантно успоставља присвајањем постојећих модела и симболичких система, а знатно ређе настаје из живог искуства. Мануел Кастелс примећује да „[у] свету глобалног протока новца, моћи и представа, трагање за идентитетом, индивидуалним или групним, преузетим или конструисаним, постаје примарни извор друштвеног смисла. Тај тренд није нов јер се од самих почетака људског друштва смисао заснива на идентитету, нарочито верском и етничком. Међутим, у актуелном историјском периоду, одређеном урушавањем организација, делегитимизацијом институција, слабљењем најважнијих социјалних покрета и ефемерном културном експресијом, идентитет постаје главни, понекад и једини, извор смисла и значења. Људи све више проналазе смисао не у ономе што раде него него у томе ко (верују да) су. Истовремено, глобалне мреже инструменталне размене самовољно искључују или укључују појединце, групе, регије, чак и читаве државе на основу њиховог тренутног значаја у сталном протоку стратешких одлука. Долази до фундаменталног одвајања апстрактног, универзалног инструментализма од историјски заснованих, партикуларистичких идентитета. Наше друштво се све више организује око сукоба између Мреже и сопства.“[1]

У том сукобу, савремени критички дискурс често препознаје принцип ризоматске децентрализације, наговештен у књизи Анти-Едип и разрађен у књизи Хиљаду платоа Жила Делеза и Феликса Гатарија, као обећавајући концепт који је могуће реализовати помоћу дигиталне технологије, поглавито интернета[2]. Схватање интернета као слободне, неконтролабилне ризоматске структуре[3] , међутим, превиђа или не познаје његову контрадикторну природу која спаја децентрализацију (TCP/IP, дистрибутивност) и контролу
(DNS, комерцијализација, хомогенизација)[4]. Истраживањем и eстетизовањем простора за контакт између хоризонтално-ризоматског и вертикално-хијерархијског аспекта дигиталног умрежавања, Ризом града упућује своје учеснике и своју публику да освесте сопствене позиције и да успоставе јасан став према том простору. Он приказује нове могућности менталне хибридизације (урбаног) идентитета, његове симболичке представе и комуникације, посредно афирмишући значај данас углавном занемареног или инструментализованог увида да је политика, пре него што постане јавна, увек првенствено лична, интимна ствар.


Напомене:
[1] Manuel Castells, The Rise of the Network Society (2nd ed.), Wiley-Blackwell, Chichester, 2010, p. 3.
[2] Charlie Gere, Digital Culture (2nd ed.), Reaktion Books, London, 2008, pp. 161-165.
[3]  Julian Stallabrass, Internet Art: The Online Clash of Culture and Commerce, Tate, London, 2003,
p. 23.
[4] Alexander Galloway, Protocol, MIT Press, Boston, 2006, pp. 8-10.

Каталог пројекта  Ризом града, DigitGroup Београд, Музеј науке и технике, Београд, 2010.


Пројекат реализован уз подршку:

eunet

 

 

 

 

Creative Commons licenca